Glasnik-SSNInformativno glasilo Samobora i Svete Nedelje

Naš stalni dopisnik iz Prinčeve ulice nemre se zvleč z blata

Život na granici je opasan i tvrd

Tak je to v životu. Neke ti stvari postanu same od sebe jasne. Neke dojdu prije, a neke, kak naši vlakovi, malkice kasne. Na primer, nigdar nis znal di je granica Samobora i Svete Nedelje. Znam da je negde na pola betonke jer su dole deli tablu. Gore na bregu se lepše diše jer ni autih, al nigdi niš ne piše. Se mi je postalo jasno danas, dok me je vjutro pes pelal v šetnju. Točno sam videl di je v Prinčevoj granica med dva grada. Štel sam mam zapopevat Thompsonovu popevku o granici dvaju svjetova, al nis se usudil. Mogel bi me sused čuti a on navija za Tomaševića, pak sam si rajše zapopeval onu od Novkovića, koja veli da lete tice i letiju avijoni, makar tuda retko idu kamioni. Tak mi je nekak teško došlo pod stare dane. Jer, rođen sam kak i Đorđe med dva rata pak valjda zato isto razmišljamo dok gacam tu po Svetonedelskom bregu na granici asfalta i blata. Tu na raskršću mojh želja gledam sto metri žalosti a ni metar veselja.

Odjemput mi je se bilo jasno. Di završava asfalt, počinje Sveta Nedelja. Tam di počinje blato, to je Samobor. I eto sad me sa svih strana stisla blentava od jada logika. Kak se to dogodilo da je baš tu Samoborcima ponestalo asfalta. Morti si ga je negdo doma odnesel.

Jer, z druge strane Prinčeve ulice ima asfalt se do Miška Goričkog. Dobro, to mi je jasno, on je bil v HSS-u u pa je normlno da asfalt došel do njega. Morti bi mi stvari bile jasnije da nis tak dugo živel na Čudomerščaku, ovak se i dalje čudim i živim u nadi da kad na vlast dojde Princ, valjda budu v Prinčevu dopelali tih parsto metri asfalta.

Jer, taki bu karneval. Pa nebu valda Sraka Princa dopelala na trg v Sanobor blatnoga.

Romeo Ibrišević

• Registrirajte se za komentiranje
• Pregled komentara (0)