13.10.2019.

Ko je koga spasil i čiji je tata bil ustaša, a čiji udbaš

Dobri logorniki i dobri udbaši - si su naši!

Nedavno se je na portalu samoborskiglasnik.net razvila interesantna rasprava o našoj (samoborskoj) i ne više tako bliskoj prošlosti.

Novinar Dubravko Grakalić uputio je pismo (javno) samoborskom gradonačelniku Kreši Beljaku, baš tako i naslovljeno "Pismo gradonačelniku Samobora, antifašisti Kreši Beljaku", u kojem ga pita: "...Zašto antifašistički gradonačelnik Samobora nema inicijativu za promjenom imena Ulice Pavla Žegarca, ustaškog logornika i posebnog izaslanika ustaške vlasti, kako je još 1943. izvještavao Samoborski list?"

Beljak je Grakalića, kak to već ide, uputil na za to nadležni odbor, ali novinarski gigant iz Rudarske drage ni imal mira pa je s antifašističkom djelatnošću (legalnom, nipošto ilegalnom) nastavio i dalje.

To je iz dremeža zbudilo pjesničkog giganta ober Starogradske Milana Žegarce Peharnika, sina nesretnog logornika Pavla Žegarca, koji za tateka ima samo reči fale. Je, uniformu je nosil, al je pomagal i spašaval "naše" (makar se danas više ne zna koji su to prafzaprav ti "naši" bili). Veli tak Žega - Peharnik da mu je tatu na logornikovanje nagovoril Francek Ivanščak: "Daj Pavel, primi se toga, došel bu neki bedak, kaj nas bu se po logorima potrpal"! I tak je počela Pavelova ustaška epizoda, za vreme koje je, prema Žeginim rečima, ali i prema nekim drugim povijesnim navodima, Pavel Žegarac zbilja spasil lepi broj partizana, čak i kasnijih samoborskih gradonačelnika. Žega navodi inicijale (S.V. i M.Š.), a meni se čini i vleče mi na Stanka Vugrinca i Mirka Štengla.

I tak, moglo bi se reč da je Pavel Žegarac bil nekakva vrsta "samoborskog Schindlera", samo kaj se on ni držal nekakve liste, nek je delal onak, više po osečaju i simpatijama...

No, kak si mi ove naše zemaljske dane provodimo u Hrvatskoj, pače Samoboru, red je da pripovetka dobi i nastavak.

Pjesnički se gigant Žega ni zaustavil samo na pravdanju svojega tateka, nek je novinarskom gigantu Grakaliću na nos nabil navodni udbaški pedigre njegovog (Grakalićevog) pokojnog tateka (o čemu se po Samoboru puno pripovedalo, da ne velimo - znalo). Dakle, bez ustaša nema nama ni udbaša, a bez jednih i drugih ne bi bilo ni države kakva je sada. Imamo kaj imamo, bolje nismo ni zaslužili. Kak smo se ponašali još smo dobro i prešli.

No, među onima koji su bili na "Žegarčevoj listi" još je živ i zdrav bivši partizan Josip Cvetković. Odšetali smo se jen dan k njemu na Stražnik i Joža je priču potvrdil. Da, Pavel Žegarac je njemu i njegovim drugovima spasil život. Za druge slučajeve neće garantirat, ali za sebe je siguran, uostalom, još je tu, evo broji već 100 let.

"Žegarac je svojim utjecajem 'isposlovao' blaže kazne. Pomogao je da su te naše osude, a bili smo osuđeni na smrt strijeljanjem, pretvorene u vremenske kazne. Sudjelovao je i u drugim akcijama vezanima uz Samobor. Bio je častan čovjek i radio je na pametan način, jer je imao utjecaj na neke ljude u Zagrebu koji su onda bili na položajima. To je sigurno i to je istina. Imao je veze u ondašnjem sudstvu pa je i tu utjecao. Njemu je bilo teško, jer je logornik bio i Orešković pa je između njih vladala borba za prevlast i utjecaj na ljude i način vladanja u Samoboru. Tu je Žegarac odigrao pozitivnu ulogu, jer funkcija logornika mu je bila pokriće da može djelovati za našu stranu."

Tak pripoveda Cvetković, koji, usput, ne živi (kak navodi njegov sused Žega) u Ulici Pavla Žegarca, već na ćošku dviju ulica (od kojih je jedna Pavla Žegarca), ali Jožina je adresa u Ulici Stanka Vraza.

Celu prepisku između dva sineka zaslužnih roditelja morete pročitat na našem portalu samoborskiglasnik.net, a ak mislite da Rudarsku dragu jednoga dana treba preimenovat u Ulicu Josipa Perkovića ili Jože Manolića, javite se nadležnom Odboru za imenovanja ulica i trgova Grada Samobora.

Robert Škiljan

 

Ko je koga spasil i čiji je tata bil ustaša, a čiji udbaš

Arhiva 2007

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2006

2005

2004

2003

2002