Glasnik-SSNInformativno glasilo Samobora i Svete Nedelje

Još jedna berba pri Koletiću, na Vrhovčaku

Za Martinje bumo vidli kaj bu od sega tega

Ovo pomalo prelazi vu tradiciju, da se negde v rujnu, kad je lepa subota, dovlečemo do Izletišta Pavlin, Drageca Koletića i njegovih sinova Tomislava i Maria i snahe Anite, koja se ovo leto dodatno "pojačala" s kćeri Karlom. Sin Henry s familijom je već skoro tri leta...

Ko i obično, prvo okupljanje, pozdravljanje sih sa svima, pa oteščajec i nekaj se prigriznulo, a onda - na posel.

Raspored (dvoje po redu) delal je Mario i tak je krenulo... Prijateli ze sih stran još su jemput pobrali ono na čemu se od Vincekovog delalo, pestovalo i pazilo.

Ponovimo ono kaj nam je još prošlo leto spripovedala Anita, o temu od kuda se skuplja društvo za grožđe brat.

- To su naši prijateli z raznih strana, koje poznamo več dugo - rekla nam je Anita lani i objasnila da neke zna s postdiplomskog studija, neki kod njih leta i leta borave u Ždrelcu na Pašmanu i tak... Na kraju se leta, pred jesen, okupiju na Vrhovčaku v berbi. Dojdeju Poljaci, Talijani, neki put čak i familija iz Indonezije... Ovo se leto ko najjača pokazala četveročlana ekipa iz Poljske.

I tak, vura za vurom, vreme je brzo prešlo, a onda - si za stol pun onega čega pri Pavlinu nigdar ni falelo: prave domače hrane i kolača...

Začas se nad Vrhovčakom počelo mračit, društvo se pomalo razišlo, a Koletići su mogli odahnut.

Makar, sad je drugi posel došel na red. Od pobranoga treba napravit ono radi čega se se v trsju dela - vinčeko.

Jer, dani su se kraći, se bu hladnije i za manje od dva meseca, evo ga - Martinje.

Onda bumo vidli jel je bilo vredno truda.

Makar, ne vidimo zakaj ne bi.

Koletići znaju svoj posel.

Robert Škiljan

• Registrirajte se za komentiranje
• Pregled komentara (0)