Glasnik-SSNInformativno glasilo Samobora i Svete Nedelje

Gorka sudbina naše puce Lidije Bertovic

Imala je opravu belu i prala veš vu hotelu

Cudan sam ja covjek, priznajem to javno. Valjda zato kaj živim na Cudomeršcaku. Cudni su svi koji su tu ikad bili. Da sam to pre znal, nebi kucu ni kupoval. Taman kad sam se doselil, prvi i jedini se sused obesil. Rekli su zbog politike. Cudno. Svašta sam prošal otkad sam tu došal. U zadnje vreme imam cudne snove. Imam osjecaj da sam nekak cudan i dok sam budan, al kaj mogu, još sam drag Bogu. Živim od danas do sutra, od veceri do jutra. Zbog tog suseda kaj je hmrl, politiku slabo pratim. Da si život ne prikratim.

Ipak, vrag mi ne da mira i kad se zbudim, obicno prvo procitam novine, i to one s kojima potkurim kamin. Žal mi ih je hitit, jer ih nis procital. To kaj su stare tri leta mene ne smeta. Taman sam htel šibicu vužgati, kad vidim naslov na tim starim novinama. Idem po ocale, bez njih vec slabo slova pratim, a naslov je velki, debela slova zauzmu gotovo stranice pola: Smijenjena ravnateljica Plitvickih jezera. Bertovic na razgovoru u policiji. U podnaslovu piše: Razlozi za razrješenje su to što je ministar Mihael Zmajlovic bio krajnje nezadovoljan strategijom i vizijom upravljanja Parkom, rekao je Hini izvor u ministarstvu. Da u ministarstvu imaju izvor, to nisam znal. Znam ih sve po Žumberku, al za taj u ministarstvu ne znam. Valjda zato kaj vodu slabo pijem. Bertovic? Lidija? To je ona gospoda s pletenicama kaj je bila ravnateljica Parka prirode Samoborsko gorje. I Plitvickih jezera, ak me pamet ne vara. Secam se nje. Kak se ne bi secal. Takve pletenice ne vide se svaki dan. Novine su bile stare tri leta. Da sam ih skuril prije, ne bi možda bilo ove carolije… A ovak se to zbilo.

Kad zakurim kamin, idem na plac i kupim si pak nove novcate novine, i to samo one kaj crnu kroniku prate. Za dobro jutro bermeta si spijem. Jucer sam malo testiral. Probal sam Pavlina, a onda prešal na Filpca. Još su imali bocu koju je delal stari gazda. Otprli su i onu kaj spravlja mladi. Nikak da se odlucim. Jedan sam od cudaka kaj voli žufko. Videl je konobar da se mucim pa je rekal da probam malo slatkog vinca. Donesal je Šafranovog Traminca. Je... Nema bolšeg. Onda je konobar otkril da i Fabek dela bermet. Ja sam rekal da i moj sused Kirin dela beli portugizec, a i bermet mu je fini. Sve sam testiral i skrahiral. Od tolke pijace više nisam bil pri zdravoj pameti, al da idem doma nije mi bilo ni na kraju pameti. Uglavnom, bil sam u fazi adio pameti. Sve mi se nakak u glavi okretalo, kak da mi je neko rondal po glavi bušilicom kaj na boreru nema vidiju. A onda kad sam vec doma krenul, malo mi je mozak skrenul i nekak mi se ucinilo da vidim Lidiju. Onu s naslovnice iz afere, kaj auto kupuje i veš pere. Bila je bez kecke, a ja sam bil vesel kak dete kad dobi nove zvecke.

I kaj da vam velim – prešli smo na kavu, bar mi se tak cinilo. I sve ono kaj je pisalo v novinama se zbilo. Pisalo je da je prala veš u hotelu, a ja sam videl da je imala opravu belu i rifljacu i bila na Gradni. Pisalo je da kupuje za hotel skupo cvece, ja sam videl kak glavobolke u vazu mece. Rekli su da se skupo oblaci, ja sam videl da se pred mojim Zelenkom svlaci. Pisalo je na plotu… To se zbrisalo, niš ni pisalo i nije imalo veze s ovim slucajem. Lidiju sam pital kaj je tu istina, kaj je laž, ko tu koga dribla i jel istina kaj novine pišu. Ona je rekla da novine lažu. Sve ti je to farsa, pa nisam ja pala s Marsa. Ja mislim da sam joj rekal da su žene opale s Venere (neke su to i prijavile pa su se posle predomislile), a da su muški opali s Marsa, to sam negde isto u starim novinama cital.

Nisam znal kak sam pod stol opal. A ona je govorila da je cela istina na njenom blogu. Nek citam, ak mogu. Hvala dragom Bogu, ja još mogu stat na svoju nogu. Bar sam mislil da mogu. A bez ocala nis videl niš na tom blogu. Oci mi idu po ekranu, suze kak sline na bananu, al ne vidim niš, slova sitna, a prica bitna. Lidija pita jel mi sada sve jasno, ja sam rekal da je bilo krasno, al da je to sve niš ak nema slike. Požalil sam joj se da me nekaj pri srcu pika. Dalje ne znam kaj je bilo i kaj se zbilo. Od tog bloga bil sam sasvim iznemogal. I da velim po istini, slabo se razmem u tog vraga-boga, vidim da kasnim, moram si nabaviti tog fejsboka.

Zbudil sam se oko 10 navecer i to zato jer televizor nisam zgasil. Neki je tip jako krical i rekal da on neda Liku. Emisija se zvala Lika za pocetnika. Prepoznal sam ga. U novinama je u zadnje vreme bilo puno njegovih slika. Da sam ih bar skuril. Provjeril sam jel to taj. Mila majko, to je on. Prije neki dan rikal je ko slon da neda svoj bankomat i da bu svakom ko mu ga zeme strgal vrat. Slušam ga, nekak govori sada tiše. Cudno… Ni to ni na pol onaj od neki dan Lican. Možda je to neki drugi tip prilicno slican. Il je ovaj dvolican.

Jasno mi je di sam. Na Cudomeršcaku. Televizor dela, ja kak tele gledam oko sebe. Di je moj aparatlin? Ostal u Dali-Daliju. Kaj se nisam zbudil prije. Jurim do birtije. Brzo sam videl da mu niš ne fali. Konobarica u ekran Olympusa gleda i moje slike fali. Kakva macka, di si je vlovil? Kaj je neka stranjska, jel to Fašnik? Ovogodišnji ili je slika lanjska? Gledam i ja i vidim i bez ocala da je na slikama neka mala. Kak je nutra zašla, od kud joj ta oprava, jel to Lidija živa i prava? Da me deneju na detektor laži, da me muce, da me ministar policije osobno tuce, ja ne bi znal kak sam to slikal dok sam spal. Nisam vam niš lagal. Zakljucil sam samo da je zbilja krajnje vreme da se okanim pijace.

Doma sam se vrnul fletno, sve stare novine skuril, pretplatu sam otkazal, a slike nisam nikom pokazal. Kopam po blaženom Internetu, tražim logicna objašnjenja: Lidija (grc. Λυδία) je žensko biblijsko ime grcko-hebrejskog je porekla, i ima znacenje: rodena od boga, rodena u Lidiji. Hm. Neš ti pameti, internetske enciklopedije. Da je žensko, to se jasno i bez ocala vidi, da je cura ko bog i to znam bez Interneta. Di je zemlja Lidija, nis našal na karti, a i nema veze. Glavno da nije iz Like – trenutno mi na taj pojam mozak ima smetnje i tona i slike. A sad idem ravno na Fašnik, del si bum kapu licku i glumil Darka. Onog iz Jurassic Parka. Ak me v rešt zapreju, ja bum za inat drugo leto glumil licki bankomat, splel si bum duge pletenice i zašil vmesto vrata šlic i postavil bum se di me nebuju nigdar našli – na Plitvicka jezera. I ak me otpreju na silu, vidli buju kaj je mera, kakva šaka sa srednjaka, ak otpreju tog bankomata, buju vidli kak vriri med kupicom dlaka faca veseljaka s Cudomeršcaka.

Kaj oni misle da sam ja bedak? Sve sam pokopcal. Sva sreca da citam novine stare, inace nikak nebi ukapiral današnje vesti. Sad mi je jasno da je Lidija pala jer nije lovu dala. Kome? Ma dajte najte. Mislil sam, zna se. Ispalo je da su isti i ovi i oni. A trebalo je biti mi ili oni. Hm. Nema toga kad su u igri milioni. Moram sad hitno prekinut, jer negdo mi na vrata zvoni. To mora da su oni. Oni kaj postavlaju retrivere i analne priklucke kaj mecu. A stoput sam rekal da to necu.

Romeo Ibriševic

• Registrirajte se za komentiranje
• Pregled komentara (0)