Naš stalni dopisnik iz Princeve ulice nemre se zvlec z blata
Život na granici je opasan i tvrd
Tak je to v životu. Neke ti stvari postanu same od sebe jasne. Neke dojdu prije, a neke, kak naši vlakovi, malkice kasne. Na primer, nigdar nis znal di je granica Samobora i Svete Nedelje. Znam da je negde na pola betonke jer su dole deli tablu. Gore na bregu se lepše diše jer ni autih, al nigdi niš ne piše. Se mi je postalo jasno danas, dok me je vjutro pes pelal v šetnju. Tocno sam videl di je v Princevoj granica med dva grada. Štel sam mam zapopevat Thompsonovu popevku o granici dvaju svjetova, al nis se usudil. Mogel bi me sused cuti a on navija za Tomaševica, pak sam si rajše zapopeval onu od Novkovica, koja veli da lete tice i letiju avijoni, makar tuda retko idu kamioni. Tak mi je nekak teško došlo pod stare dane. Jer, roden sam kak i Đorde med dva rata pak valjda zato isto razmišljamo dok gacam tu po Svetonedelskom bregu na granici asfalta i blata. Tu na raskršcu mojh želja gledam sto metri žalosti a ni metar veselja.
Odjemput mi je se bilo jasno. Di završava asfalt, pocinje Sveta Nedelja. Tam di pocinje blato, to je Samobor. I eto sad me sa svih strana stisla blentava od jada logika. Kak se to dogodilo da je baš tu Samoborcima ponestalo asfalta. Morti si ga je negdo doma odnesel.
Jer, z druge strane Princeve ulice ima asfalt se do Miška Gorickog. Dobro, to mi je jasno, on je bil v HSS-u u pa je normlno da asfalt došel do njega. Morti bi mi stvari bile jasnije da nis tak dugo živel na Cudomeršcaku, ovak se i dalje cudim i živim u nadi da kad na vlast dojde Princ, valjda budu v Princevu dopelali tih parsto metri asfalta.
Jer, taki bu karneval. Pa nebu valda Sraka Princa dopelala na trg v Sanobor blatnoga.
Romeo Ibriševic
- Registrirajte se za komentiranje
- Pregled komentara (0)