Glasnik-SSNInformativno glasilo Samobora i Svete Nedelje

Čudnovati susreti životinjske vrste na Žumberku

Plastične krave i žive ljame

Do jučer sam u harmoničnom raspoloženju viđao miševe. Bili su sivkasti, ne baš jako bijeli, što će reći da nisam bio baš jako pijan. I bili su mali. Bježali su svuda oko mene, a ja sam ih bezuspješno lovio. Nismo se često igrali lovice, možda jednom u tri mjeseca, kada bi netko platio honorar. Molim sve koji su mi dužni da do kraja godine riješe svoje obveze, kako bih se ja ponovno mogao vratiti u prvobitno stanje. Jer, nekako mi se u zadnje vrijeme čini da sve u ovoj državi ide brzo nizbrdo.

Da... I ja sam se vozio nizbrdo. Od Novih Sela, gdje sam se dugo družio s gosponom Itlerom. Neki ga zovu i Hitler, makar tako uopće ne izgleda. Pravo ime mu nitko ni ne zna, a i ja sam ga zaboravio. I ime, i to što sam sada htio reć... E, da! Vino mu je bilo odlično i bilo ga je puno. I zato sam izdržao sve do Stojdarage. Kad više nisam mogao dalje, morao sam stati, tako mi se piškilo.

U zadnji čas. Kako je to dobar osjećaj pišati u prirodi! Prava idila, svjež zrak, kravice na paši. Piškiti je važno za sve koji imaju visoki tlak. Gledam kravice kako pasu i znam da moram požuriti, jer sjećam se da sam kao mali čuvao krave i prvo je pravilo bilo da ti krava ne pobjegne u djetelinu, jer bi se prežderala, napuhnula i – pukla! Drugo je pravilo bilo da brzo pospremiš luleka, jer krave su lude za soli, a navodno je urin slan (hvala, nisam nikad probao). Gledam, daklem, ovu kravicu u blizini, a ona se ne miče. Pognula je glavu i pase. Brzo zakapčam šlic i... što se to događa?

Ja jesam dosta popio, ali se ipak mičem. Ova krava ni makac. Možda treba zvati veterinara? Da nije bijesna? Pipam kravu, a ona je čisto ukočena! Da nije krava možda krepala? Možda je šepava? Prilazim bliže, ona se i dalje ne miče, a kamoli da me poliže. Glavu ne diže... O, Bože blagi, od čega Žumberčani prave to vino? Gledam kravu kao pravu, ali... Možda je, ipak, vrijeme da prestanem piti.

Skočio sam do auta, zgrabio čakiju i bacio se na kravicu kao što me ujak na Rudama naučio. Piknuti ju treba kod slabina da zrak izađe van, jer u protivnom ode krava na vječnu pašu. Tako sam i napravio. Pa nije mi prvi put. Kravica nije rekla ni "muuuu" ni "bu". Samo se srušila, kao da ju je sveti Ilija pogodio gromom među rogove. Koliko smo dugo ležali krava i ja u tom jarku, pojma nemam. Sjećam se samo da je bila tvrda k'o da je pasla cement. Ukočena je bila i kad sam krenuo prema doma. Imao sam još dilema o tome treba li je tovariti na krov, pa voziti susjedu veterinaru na Čudomerščak, ili ju ugurati u gepek.

Zašto ju vlasnici nisu pazili? Ja sam imao dobru volju, ali...

Doma sam se vraćao preko Divljih voda, po makadamu, da me netko opet ne pita nešto o kravi. A onda sam vidio kako nasred ceste stoji čudna živina. Odmah sam znao da je to ljama. Sama. Htio sam ju zaobići. Dosta mi je bilo uzbuđenja toga dana. Ali ljama nije bila iz iste tvornice kao ona krava. Ova ima ugrađene nove baterije. Miče se. Bježi za mnom.

Dragi Bože, oprosti meni grešnom!

Nisam kravicu htio ubiti, tek spasiti. Pa Ti si mi svjedok! Bog se nije oglasio, ali ljama bogme jest. Pljunula me čim sam izašao iz Zelenka, onda je došla još jedna. Ova prva je, valjda, bila kćer, a ova sada je mama ljama. Iz šumarka sada izlazi i tata i cijelo krdo rodbine. Vidim da je vrag odnio šalu, otvorio je štalu i oslobodio sve te ljame i nahuškao ih na me. Jedva sam živu glavu izvukao i mokar stigao do Čudomerščaka. Mislite da lažem? Krava je možda bila lažna, rogovi isto tako, ali sve su ljame bile prave. Neka mi se grlo osuši ako lažem!

Ja stvarno ne znam što da kažem. Kada čovjek, ovako trijezan, razmisli, nešto tu ipak nije u redu. To da na Žumberku pasu plastične krave nikada nisam čuo, a vidio jesam.

Ali, da ima i krdo ljama, to nisam znao. I svakim danom ih je više. Ne krava, ljama. Rekel sam vam - svet polahko ide svojemu kraju.

Dragi Bogec z nama bil.

I kak onda neš pil?

Romeo Ibrišević

• Registrirajte se za komentiranje
• Pregled komentara (0)