27.01.2016.

Životnim nedaćama našeg dopisnika s Čudomerščaka nema kraja

Pijan sam, ali nisam glup - kriv je krivi stup!

Životnim nedaćama našeg dopisnika s Čudomerščaka nema kraja

Nije lako doći od Vugrinščaka do Čudomerščaka. Teren sklizak, a ja nizak. Istina, bio sam jučer u harmoničnom raspoloženju, ali nisam mislio da moram imati pogon na sva četri za tih 500 metara puta do doma. Pipam kvrgu na glavi i nije mi baš sve jasno.

Sinoć je bila mjesečina, malo kasno, ali vidljivo - krasno. Sjećam se samo da sam se klizao, a poslije me je nešto napalo iz zraka. Bio sam pijan, ali nisam glup. Znam da je u igri bilo nešto tvrdo. Činilo se kao stup. Išao sam poprijeko do Čudomerščaka. Pa uvijek tako idem s centra kad nisam siguran u sebe. I kod Mihalja sam skrenuo desno, onim putićem poprečnim. Pa znam gde sam doma! Desno je Milečki. A Čudomerščak je lijevo, lijevo, desno nigdje moga stana. Laje kera, trese se bandera. Tresem se sada i ja – glava mi ko tepsija.

Susjeda mi je rekla da ovaj puta zbilja nisam ništa kriv. "Poglečte, ovaj stup se tak drži kak i svi mi penzioneri zadnjih 20 let. Visi o tankoj niti i čeka da ga odvlečeju!"

Čim sam se otrijeznio i pri zdravoj pameti (a to je bilo jučer) zvao sam službu za korisnike i rekli su mi da nigdje u zakonu ne piše pod kojim kutom mora biti stup. "Gospon, da vi niste malo janpi?" Oprostite, nisam glup, mislim da je previše nagnut taj stup. Mene više ne možete izravnati, ali stup bi mogli. Sve sam to udario na kipec i poslao preko žice. Ako je stup kriv, žice se još drže. Pogledajte i sami! Nosim aparate obično na lijevom ramenu i nagnut sam na tu stranu. Hodam kao punac kad ga zaboli koljeno (a i ona druga stvar ga zaboli kad mene vidi) pa izgleda kao da ga je netko nategnuo. Baš tak i stup izgleda. A oni vele da je to normalno. Nisu normalni.

Romeo Ibrišević

P.S.

Kada uključim memoriju i indexing u mom malom mozgu, znam da sam ja taj stup masno platio. I telefon i sve stupove u Čudomerščaku. Postavljeni su nakon rata (zadnjeg, ako se nešto do sutra ne promijeni). Opljačkali ste me tada i nećete više nikada. Razbojnici jedni. A ja sam dioničar tog stupa, jer ste mi za telefon uzeli više od 2.500 dojčmaraka i rekli da su skupe te žice i stupovi su skupi. A onda ste ga prisvojili. A sad ga ne možete izravnati. Sad velite da je stup moj. Dobro, dobro... Idem po motorku. Pljačka vam materina, i vama i stupu i onome tko ga postavi ovako iskrivljenog da čovjek ne može pošteno hodati ni trijezan!

Del bum si masku i zrezal ga kak dasku!

Po mraku, pa me najdite u Čudomerščaku!

 

Životnim nedaćama našeg dopisnika s Čudomerščaka nema kraja

Arhiva 2016

2019

2018

2017

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002