15.11.2006.

O 15 godina odlazaka na Trokut i odavanju počasti poginulim Samoborcima hrvatskim braniteljima piše Juro Rešetar-Jurko

Nisu se šteli skriti

O 15 godina odlazaka na Trokut i odavanju počasti poginulim Samoborcima hrvatskim braniteljima piše Juro Rešetar-Jurko

Sveća i ruža, lampaš i venec, bol i ponos, Lijepa naša i hrvatska zastava, slobodna Hrvatska i naša Zapadna Slavonija, Trokut... Obitelji poginulih hrvatskih branitelja u Domovinskom ratu, majke, očevi, sestre, braća, supruge i djeca... Ranjeni, bolesni, ali i živi hrvatski branitelji - Samoborci, brojni dragi uzvanici, gosti i prijatelji, školarci...

Nakon himne, počast tišinom za sve poginule i umrle hrvatske branitelje. Između ostalih, prigodnom pjesmom zahvalil im se je Joža Prudeus, se nas je skupa ispred Koordinacije udruga proizašlih iz Domovinskog rata lepo pozdravil njen predsjednik Velimir Prosoli-Đelo, o ratu i ratnim zbivanjima iz '91. govoril je sudionik istih Dražen Šigir-Đozi, a i osobno sam rekel par reči.

Ispred Grada Svete Nedele par je reči rekel dr. Ratimir Slavić, u ime našega Samobora zahvalil im se je naš gradonačelnik Antun Dubravko Filipec, koji je obečal da se bu napravil dostojan spomenik za sve poginule hrvatske branitelje i spomen soba na Trokutu, a u ime načelnika Glavnog stožera Hrvatske vojske zahvalil im je njegov izaslanik, brigadir Zdravko Andabak.

Svetu misu održal nam je vojni kapelan Zdravko Barić, a uveličal ju je svojim pjevanjem crkveni zbor župne crkve svete Anastazije iz Samobora s voditeljem Darkom Novoselom. Zakaj ne reči i da je jedna od članica zbora i Jelica Kelemen, majka poginulog Davora.

Oni su nam ovaj put otpopevali i Lijepu našu.

Tak je bilo letos na Trokutu, a počelo je prije 15 let, 29.10.1991., kad su nam na taj dan poginuli prvi prijatelji i suborci Davor Kelemen, Rajko Turk, Vlado Ivčić, Krešimir Purić i Zlatko Šabarić, pripadnici 8., a danas 151. samoborske brigade Hrvatske vojske.

Saki od naših poginulih prijatelja i suboraca bil je vu "petnajstici"; neki ređe, neki češće. Sakega smo dobro poznali i znali smo kak su to dobri dečki. Navečer 28.10.1991. vu "petnajstici" su bili i Šabarić, koji je tam bil doma, a i Kelemen i Purić. Spominali smo se kak zutra pemo domom živi i zdravi. No, vjutro je došla zapovjed za napad i saki od tih naših dečkih mogel je reći da nejde, skrit se v selu... Ne, ni to napravil ni jen od njih; saki je rekel da i on ide v napad i da, kad već moramo iti, da bole da idemo mi kaj smo tu već tulko dan v pravem ratu i znamo kaj je to, nek da idu naši suborci kaj buju došli ze Samobora, a vu Samoboru rata ni bilo... Takvi su bili ti naši dečki.

Zato kaj mi znamo kakvi su to bili ljudi pošteni, čestiti, dobri, hrabri, ponosni... Zato kaj smo ih mi tam zadnji videli nasmijane, sretne i žive... Zato kaj mi imamo privilegiju čuvat njihove zadnje osmehe, poglede i reči... Zato kaj smo se imali čast borit uz njih, uz njihovo rame... Zato kaj su branili svoj dom, svoj Samobor i svoju Hrvatsku i obranili ju v Zapadnoj Slavoniji... Zato kaj su oni vu Zapadnoj Slavoniji svojom krvlju natopili hrvatsku zemlju... Zato kaj su nam omogučili da nam deca imaju lepo detinstvo i idu v miru vu vrtiće i škole, da imamo od ratnih razaranja sačuvani grad... Zato kaj su nam poklonili slobodnu Hrvatsku, a svoje obitelji i nas suborce ispunili ponosom...

I još milijardu puta "Zato kaj...".

Poklonili su nam ono najviše kaj čovjek može dati, poklonili su nam svoje mlade živote. Takvi su bili svi poginuli hrvatski branitelji i zato im mi suborci iz "petnajstice" svima odajemo počast na, za nas svetom mestu, vu Zapadnoj Slavoniji, na Trokutu. I tak bude dok bumo živi.

Odavanja tih počasti počela su 1992. godine prvim odlaskom na Trokut autom Vlade Kelemena, oca poginulog Davora, a još su z dva auta išli suborci, dečki iz "petnajstice".

Prve tri godine, 1992., 1993. i 1994., dole je bil UNPROFOR, al nas ni oni nisu mogli sprečit da dojdemo na Trokut. 1994. su već znali da dolazimo pa su nas lepo dočekali z čajem. Bilo je leta kad je kiša lila po nama, spojilo se je nebo i zemla, bili smo vu vodi celi dan...

Sih tih let nalazili smo se sami, mi dečki z "petnajstice", sakog 29. listopada vjutro v kafiću, kod Čuke ili kod Kelemena doma i od tam bi krenuli... Išli smo ze svojim autima, vozili smo sveće i ruže, ze sebom smo imali alat i srpe za pokosit travu i uredit zemlju oko spomen ploča z imenima poginulih. Kad bi to bilo gotovo, kod sake smo zapalili sveću ili lampaš, položili ružu i pomolili se.

Sako leto, kad bi završili s odavanjem počasti, imali smo obed na Trokutu. Jelica Kelemen navek bi nam spekla pečenku koju smo mi sedečki na zemli obedvali. Sih tih let na povratku bi stali na "petnajstici", a već na putu prema doma obišli bi i grobove naših poginulih prijatelja i suboraca u Svetoj Nedeli, Rudama i Samoboru. Navečer bi se pak si skupa našli pri nekemu od nas, a zajdnih par let pri Brceku na večeri.

Mi vu Samoboru imamo najdostojanstveniji spomenik poginulim hrvatskim braniteljima iz Domovinskog rata i to je mesto gdje građani našega grada trebaju dojti, odati počast svim poginulima, zapalit sveću, pomolit se...

Kad danas idemo na Trokut s obiteljima naših poginulih prijatelja i suboraca, pozovemo i drage nam ljude, prijatelje i goste... Sakega zovemo srca punog ponosa i za sakega ko je pozvan to treba biti največa čast, jer zovemo ih na za nas najsvetije mesto, da tam zajedno odamo počast svim poginulim hrvatskim braniteljima u Domovinskom ratu, za nas največim junakima i herojima.

I, zakaj ne reči, toplo nam je pri srcu kad sako leto vidimo se više ljudi na Trokutu, a posebno nam je drago kaj tam vidimo našu školsku decu.

Isto tak, na kraju, nek se zna da su suborci i prijatelji, dečki iz "petnaestice": Zdravko Noršić-Brco, Ivica Bratković-Prco, Kruno Prahin-Kika, Zlatko Vrbančić-Vrbica, Stjepan Ljubanović-Štef, Franjo Horvat, Josip Mahović-Pini, Marijan Križetić-Črni, Miljenko Komes-Mici, Miljenko Šeketa i dole potpisani Juro Rešetar-Jurko, a da nam je navek bila posebna čast kaj je uz nas bil Vlado Kelemen, otac poginulog Davora Kelemena.

Juro Rešetar-Jurko

 
15.11.2006.

Prvo čitanje proračuna ne predviđa dodatna zaduženja grada

Gradski proračun: umijeće mogućeg

Prvo čitanje proračuna ne predviđa dodatna zaduženja grada

Sredstva su osigurana u skladu s trenutnim mogućnostima, bila je najčešća izjava izgovarana na 67. sjednici Poglavarstva koje je iščitavalo nacrt proračuna za 2007. godinu. Prvi je to izgovorio financijski pročelnik Roland Gajšak koji je i obrazlagao nacrt. Upozorio je da se prijedlog razlikuje od prijašnjih po tome što je po prvi put riječ o konsolidiranom proračunu, što bi značilo da su u njemu prikazani i prihodi ustanova koji su proračunski korisnici. Po prvi put je proračun prikazan po programima, projektima i aktivnostima te po izvorima financiranja. Također, prvi put kao prihod i rashod planiran je i međunarodni projekt rudnika u Rudama za što će stići sredstva Europske komisije, a i sustav riznice je novost u proračunu. Dakle, puno je novosti, jedino je rasprava članova Poglavarstva ostala na već okušanim frontama. Čim bi se nešto tražilo u kulturi i društvenim djelatnostima, drugi dio bi upozorio na brojne zahtjeve u komunalnim projektima. Stoga su se svi ponovno vraćali na početnu poziciju – proračun je odraz trenutnih mogućnosti.

Opći stav je bio i da Grad ne bi trebao preuzimati nove obveze koje nisu propisane zakonom. Naravno, u izvješću ipak moramo spomenuti i neke brojke. Proračun je narastao na 141.258.513 kuna, to jest veći je za 8,1% u odnosu na ovogodišnji. Od većih investicija planirano je uređenje SAME za potrebe Knjižnice, rekonstrukcija Perkovčeve od Zagrebačke do Langove te gradnja zgrade autobusnog kolodvora. Ostaje i obveza dovršetka sportske dvorane i obilaznice. Ono što su svi pohvalili je podatak da Grad za sve te kapitalne investicije neće uzimati kredite. Dogradonačelnik Tomislav Masten je konstatirao kako je povećanje prihoda bez novih zaduženja i dokaz sposobnosti ove garniture.

U nastavku su još detaljno obrađeni svi programi, a najviše prijedloga bilo je, prema očekivanju, u komunalnom dijelu, posebice održavanja i uređenja cesta. Nove prijedloge treba očekivati i na Gradskom vijeću te u drugom čitanju. Na kraju moramo spomenuti i pitanje Tatjane Milek je li bilo već riječi o najavama drugačije preraspodjele novca iz državne u lokalne blagajne. Pročelnik Gajšak je rekao da bi se, prema najavama, moglo očekivati više sredstva od poreza na dohodak, što bi i te kako odgovaralo Gradu Samoboru. Ali, sve je i dalje u sferi nagađanja pa će se o tome razmišljati i razgovarati kada Vlada donese zakon i sve bude vidljivo crno na bijelom.

Mato Šipuš

FOTO: Pročelnik za financije Roland Gajšak

 

O 15 godina odlazaka na Trokut i odavanju počasti poginulim Samoborcima hrvatskim braniteljima piše Juro Rešetar-Jurko

Prvo čitanje proračuna ne predviđa dodatna zaduženja grada

Arhiva 2006

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2005

2004

2003

2002