Ima nas sikakvih.
Neki si rado doma pospremiju, počistiju, opereju, pustiju vodu za sobom, brišeju si noge čak i kad idu na vrt...
Oni drukčiji živiju obratno, rekli bi - ko svinje.
Več se z ceste more videt kakvi je ko.
Prvi imaju lepo uređeni vrt, "na nulu" pokošenu travu, rože su posadili da se slažeju i po boji i po visini, ograda je ošišana "po špagi", a stezice su popločene z kamenom - najbolje onim lipovačkim.
Oni više svinjskoga karaktera prek vlastitoga dvorišča moraju it v gumenim škornama - blato do kolena, se zaraslo, nigdi puta, nigdi staze...
E, sad, oni prvi vu velikom su se broju naselili vu obiteljskim kućama gore vu spletu uličica iznad Jelačićeve, al ih zajebavaju oni drugi kaj tam ne živiju, al delaju po raznim državnim firmama koje vodiju brigu o "javnim površinama".
I tak, med sim tim cvetjem more se videt i ova trafostanica na čošku Pape Ivana XXIII. i Šukljeve, koja je sa zarasla v drač i trnje.
Do kada, pitaju se vlasnici okolnih kuća, a pitali su i nas, pa mi, evo, pitamo i se ostale.
Do kada?
Robert Škiljan
|
