Glasnik-SSNInformativno glasilo Samobora i Svete Nedelje

Raspjevani Samobor u Kazalištu Komedija

Tu se zveličal naš Samobor...

Pripadam srednjoj klasi hrvatske inteligencije koja je gotovo nestala. No, jučer sam se ponovno vratila u dane kada su se pripremale predstave za odmor, razbibrigu i smijeh. One su nosile karakteristike lakih operetnih izvedbi i osiguravale nam dobar san. Predstava Janica i Jean u organizaciji Samoborfesta nosila je u sebi lakoću operete, naivnost Mesarićevog Gospodskog deteta i toplinu jednostavne, poznate, nama bliske starogradske samoborske popevke. Ponio me je taj fluid i na koncertu u Samoboru, kao i jučer na praizvedbi u Kazalištu Komedija.

Atmosfera Kleščićeve hiže (tako se zovu obje protagonistice: majka i kćerka) darovala mi je to da sam se cijele večeri smiješila u svojoj nutrini, a i svojim licem. Najradije bih zapjevala s glumcima, tim više što su pozornicom strujale nama toliko drage i poznate melodije. Oteli su ih od zaborava i novim tekstom dali im život stvaratelji ovog pučkog mjuzikla – skladatelj Siniša Leopold, pisac libreta Robert Škiljan i redatelj Vlado Štefančić.

Sve izvođene skladbe dio su našeg života, jer mi te stare samoborske melodije pjevamo na imendanima, svadbama, a toliko su nam prirasle srcu da je čudo da ih ne pjevamo i na sprovodima. Tekst "jeftinog" zapleta, s dozom blage ironije (jer Samoborci bi se i "letećoj tičici narugali") je dio naših obiteljskih proslava, dio onog po čemu je poznat stari Samobor. Kak "šećer na kraju" došel je Vlado Štefančić kojeg je svaki stari Samoborec, a pogotovo sve Samoborke, znao iz brojnih uloga i režija koje im je podario. Sretni tandem, u sretnom času!

A sad o akterima predstave o kojima ja ne sudim više razumom, nego više srcem, jer je naša Vlatka Burić dominirala pozornicom kao naše pravo, razigrano, razmaženo samoborsko, ali i agramersko dijete koje je Bog obdario glasom, a bogme i glumačkim talentom. Sjećam je se još iz doba kad je recitirala moju pjesmu "Išli bumo v operu". Vlatka me je svojim talentom tamo i odvela i morat ću napisati pjesmu "Ostali bumo v operi". Kao što se vidi, ove retke piše njena stara učiteljica.

Ali, bila bih nepravedna kada bih izostavila gđu Lukreciju Brešković (gospođu Kleščić) koja nas je svojom glumom, svojim šarmom i po ulozi našom poznatom ženskom logikom vratila u doba koje kaže "i nju se pita, al' ja komanderam".

Uživah i u francuskom generalu (Boris Pavlenić) koji je mene osobno nasmijao nošenjem "šalabahtera". Izdvojila sam samo ljubimce naše samoborske publike, a analiza ostalih likova daleko bi me odvela, jer sam blagoglagoljiva. I njihov doprinos predstavi nije zanemariv. Zato svima čestitam. A svoje Samoborce pozivam: dojdite stareši, dojdite vi mlajši, dojdite vi mladi, dojdite! Tu se zveličal naš Samobor, naš grad, pa kaj bute dozvolili da to bez vas prejde? Ak' ne po niš drugo, dojdite po recept za muštardu. Oni kaj to delaju to fest tajiju, a sad je prilika. Jedna bu predstava za Samoborce besplatna. Tak su mi rekli.

Ranka Novosel

• 21.02.2004.
• Komentirajte članak
• Pregled komentara (0)